Miriše na jesen. Na paradajz i pečenu papriku. Tu i tamo osetim miris krmenadli u tiganju, lebdi oko otvorenih prozora i u hodniku zgrade…
Počelo je kao sprdnja. Kada je Petar Veliki odlučio da na močvarnom zemljištu izgradi metropolu savremenici su mu se podsmevali. A kada je odlučio da je pretvori u prestonicu osudili su ga još više. Međutim, istorija je pokazala koliki je Petar Veliki bio vizionar, i Sankt Peterburg je od nečega što je delovalo kao trip iskompleksiranog megalomana postao jedan od najlepših gradova na svetu. Sa svojim grandioznim baroknim i neoklasičnim građevinama i mrežom kanala, sa pravom nosi nadimak severne Venecije.
Nije me nešto bilo na netu ovoga leta. Jer ovo je leto bilo veoma lepo. Ko je bio na Baltiku u ovo doba godine ili doživeo bele noći zna o čemu pričam. Eto na primer, Estonci uzmu odmor, ali ne putuju van zemlje. Ostaju, jer kažu, suviše je lepo da bi se taj period proveo negde drugde. Temperatura obično ne prelazi 26°C. Bude kao kada se kod nas završava proleće. Toplo, ali ne previše, a Estonci kao da dobiju injekciju optimizma i šašavosti. Sedi tako grupica nas stranaca u 2 ujutru na obali, drugar svira gitaru, cirkamo, dolaze tri devojke. Rasprostiru peškire tu blizu nas, skidaju se skroz gole i uleću u vodu. Kikoću se i brčkaju kao Rusalke. Momci iz ekipe logično zaključuju koliko je zapravo strava živeti u Estoniji. Ovo inače nije neobična situacija za Estoniju jer ovde ljudi imaju drugačije viđenje golotinje. U svlačionicama goli, u saunama goli, gde god prilika goli. Estonsko leto.
All inclusive, ležaljka i palme. Mišićavi Karibljanin uz osmeh donosi koktel. O ivicu čaše okačena kriška limete i suncobrančić…