Cannoli & Friends 2010

Pre izvesnog vremena dobila sam neobičan mail. Da li bih želela da učestvujem u takmičenju u spremanju kolača u Sicilijanskom gradiću Piana degli Albanesi. I još mogu da povedem asistenta! U trenutku sam pomislila da me neko zeza, iskontaktirala sve ljude koje znam da imaju veze sa Italijom da mi provere ljude koji me zovu i kada sam napokon shvatila da se radi o pravoj stvari… pa… nisam mogla sebi da dođem od sreće. Krivac je Francesco Mangiapane, jedan od autora na sajtu Burek Eaters koji me je preporučio ljudima iz organizacije. Francesco, beskrajno hvala!

I tako… Sanja i ja smo se spakovale i krenule put Sicilije…

Festival Cannoli & Friends se održava u gradići Piana Degli Albanesi u blizini Palerma na Siciliji. Grad je poznat po kanolima i meštani tvrde kako su baš ti njihovi najbolji u celoj Italiji. Takođe su nam odali i tajnu svojih kanola – prže ih u svinjskoj masti!

Za takmičenje smo trebale da napravimo slatkiš iz Srbije i izabrale smo Vasinu tortu. Ne znam kako je u vašim domovima, ali moja mama je ovo pravila toliko često da tortu više u jednom momentu nismo mogli očima da vidimo. Ali nekako se činila kao logičan izbor za ovu priliku ;)

Naših 8 torti za takmičenje smo pravile u poslastičarnici Aura. Bilo je malo čudno raditi sa profesionalnom opremom s obzirom da je mikser veći od mene i da činiju jedva mogu da podignem. Još nešto što mi je bilo čudno je da nismo imali čime da sameljemo bademe za koru. Italijani koriste brašno od badema, a to je fino mleveni blanširan badem i tekstura testa jednostavno nije ista kao kada badem sameljete na babinoj mašini A šaum koji treba da se muti dok se u isto vreme kuva.. Pa… Baš i nije išlo jer je mikser poveći i fiksiran za pod tako da smo vreli sirup samo sipale u umućena belanca pa odatle mutile.

Ljudi u poslastičarnici su genijalni. Valentina, kolač-majstor je ostala posle posla da nam pomogne, a vlasnik nam je doneo svoj domaći limunćino :D Naručili su nam pravu Sicilijansku picu (koja je inače fenomenalna, samo mocarela i pršuta) i ostadosmo mi tamo do duboko u noć…

Sledećeg dana su nas ljudi iz agencije Feedback odveli na ručak u restoran Antica Stazione Ferroviaria di Ficuzza koji je zapravo omanji zamak i nalazi se van grada u blizini grada Corleone (koji ne mogu da prežalim što nismo imali vremena da vidimo, šmrc).

Kuvar Saverio Patti pripremio nam je meni od 17 jela koja oslikavaju ukuse tog kraja i sve to je ispraćeno selekcijom vina lokalnih proizvođača. Ako ste mislili da se u Srbiji ljudi prejedaju, Italijani bi vas iznenadili svojim kapacitetom. Ja jedem puno, ali sa ovim sam se jedva izborila. A vino piju kao vodu.

Na levoj strani slike je sfincionello, nešto nalik pici, samo što je preko samo sos od paradajza. Desno su grilovana domaća kobasica sa celim bademima i teleće rolnice sa pestom u pratnji aromatičnih krompira.

Rolada od jagnjeta koje i dalje sisa. Znam kako zvuči ali je odlično. Desno je grilovani sir sa redukovanim tamnim medom i crnim vinom, začinjen cimetom.

Domaće zemičke punjene svežom rikotom prelivenom maslinovim uljem i mus od pistaća i rikote.

I sad na glavni događaj. Eto nas sa Vasinom tortom. Iako tako ne izgleda :P Nismo pobedile, ali smo se lepo zabavile.

Ovo je tim iz Turske. Prvaci zemlje u spremanju baklava iz poslastičarnice Karaköy Güllüoglu. Najbolja baklava na svetu!

Tim iz Bosne, Sabina Pandžić i Đana Glibanović sa svojim pobedničkim tufahijama.

I čovek kome treba da zahvalimo na svom učešću, Francesco sa svojom lepšom polovinom Biljanom koja je zajedno sa svojom mamom pravila ravaniju kao predstavnik Makedonije.

Bila je čast predstavljati svoju zemlju na ovako sladak način. Sve što Sanja i ja imamo da kažemo je da nas je poseta ovom divnom mestu oduševila i da se nadamo da ćemo imati još koju priliku da ga vidimo, i sledeći put ostati malo duže jer je toliko toga ostalo da se vidi i proba