Ništa nisam znala o Estoniji. Osim da je na severu i da je tamo mnogo hladno. Nisam znala koliko je Talin lep grad. I da ću ga zavoleti. Ulice, zidove, ljude, tramvaj dvojku, ledeni vetar, -20°C…
Kako vreme prolazi, estonska kuhinja me sve više oduševljava. Možda je na prvi pogled hrana bljutava i bezukusna, ali ako čovek zna šta da traži i gde da traži, situacija je sasvim drugačija. Činjenica da Estonci nemaju naviku da izlaze i jedu napolju mi je nedavno razjašnjena. U vreme SSSR-a, život je bio težak. Restorana gotovo da nije bilo. Tj. i oni koji su bili, bili su tu radi dobrostojećih Rusa ili onih na vlasti. Običan narod je gulio krompir i jeo haringu. A neke se navike ne menjaju preko noći.
U skorije vreme, u trendu je nordijska kuhinja. Pošto su Estonci, jelte, wannabe Šveđani, i kuhinja im mora nagnuti ka nordijskoj, a mene to veoma raduje. read more
Prošlog vikenda išli smo na Estonski festival sira. Ponuda je bila sasvim korektna, a sirevi generalno dobri. Mesto dešavanja, atrijum tržnog centra u fensi šmensi četvrti Roterman. Ovo je inače mesto gde se tokom cele godine mogu kupiti uvozni sirevi, vina, masline i slični proizvodi… Meni je to na putu ka kući od supermarketa i obavezno svratim jer jedna od radnjica ispred uvek ima tanjirić za degustaciju Stiltona 
Uglavnom, na super lokaciji okupila se super ekipa manjih i većih domaćih proizvođača, kao i veliki broj uvoznika. read more
Sedimo mi u restoranu Olde Hansa u Talinu. Nakon više nego obilne srednjevekovne gozbe stiže nam desert – Ukusni puding sa ukusom ruže, baršunasti delikates plemstva. Konobar, obučen kao dvorski paž pažljivo spušta keramički tanjirić na sto.