Mravi su ok / Oko Resto

Kako vreme prolazi, estonska kuhinja me sve više oduševljava. Možda je na prvi pogled hrana bljutava i bezukusna, ali ako čovek zna šta da traži i gde da traži, situacija je sasvim drugačija. Činjenica da Estonci nemaju naviku da izlaze i jedu napolju mi je nedavno razjašnjena. U vreme SSSR-a, život je bio težak. Restorana gotovo da nije bilo. Tj. i oni koji su bili, bili su tu radi dobrostojećih Rusa ili onih na vlasti. Običan narod je gulio krompir i jeo haringu. A neke se navike ne menjaju preko noći.

U skorije vreme, u trendu je nordijska kuhinja. Pošto su Estonci, jelte, wannabe Šveđani, i kuhinja im mora nagnuti ka nordijskoj, a mene to veoma raduje.

Kaberneeme marina

Preko bloga znam već godinama jednu estonku Linu, sa bloga davahtaresidence. A food blogeri kad se nalaze, onda oni ili jedu ili piju zajedno pa tako i mi odosmo u Oko Resto u seocetu Kaberneeme.

Kaberneeme je ribarsko seoce na oko 30 minuta kolima od Talina. Kada smo stigli okovano ledom (ali u pravom smislu reči). Prelepo i takvo, a kamoli leti. Bašta restorana obećava što ću nadam se, uskoro proveriti.

U marini bleje labudovi. Zezaju se i maze, kao da je leto, a ono -15°C. Čudni ljudi, pa im čudne i životinje

Oko Resto

Restoran je na poslednjoj listi 50 najboljih restorana u Estoniji zauzeo dobro treće mesto. Mada, reče mi neki lik koji u Estoniji živi već godinama “kako je ta lista sranje jer u Estoniji i ima samo 50 restorana”. Ali dobro sad Ono što smo jeli u ovom restoranu bilo je mnogo više od drugačijeg i kreativnog. Bilo je jako ukusno. I ovde ću se uvek rado vratiti.

Počeću sa haringom. Polu-živa-pihtijasta-riba, a ukusna! Reče mi Lina o čemu se radi, posebna je vrsta pripreme u pitanju i među Estoncima ne važi za posebno kvalitetnu hranu. Zaboravila sam detalje, dodaću kad mi bude rekla.

Update, čula sam se sa Linom Nije haringa već nešto što se kod nas zove zmijuljica I to rečna.

Ovo je baltička haringa u raviolima – sa marmeladom od luka, prepečenim puterom i sirom sa mirođijom. Neka vrsta danskih palačinki. Jako lepo.

Predjelo posluženo u ribarskoj mreži Puno, puno sveže mirođije, hleb, krompir pečen u soli i karpaćo od jegulje (slika jegulje je prva slika u postu).

Cigare koje se jedu. Meso divljači i jagnjetina, uvijeno u lišće vinove loze, sa jestivim pepelom. Oprljene na krajevima tako da su se i dalje pušile kada su stigle

Vrlo čokoladni kolač/tart je stigao sa sladoledom od vaile, sirovim kakaom i Lego kockicama od voćnog želea

I hit dana – mravinjak! Lopta od čizkejka sa sosom od šumskog voća, uvaljana u kakao. Realno, kada je stigla, i izgledala je kao mravinjak. Grančice su jestive i zapravo su peršun koji je ispržen u ulju pa umočen u kakao. Okolo, razbacani sirovi kakao i kamene bombone

I mravi normalno Jer bez njih ne bi imalo smisla da se ovo zove mravinjak :P Uz pomoć malo krem sira zalepljeni po ivicama činije. Hrskavi i iznenađujuće ukusni

CENE

Predjelo, glavno, desert, pića i kafa oko 50€ po osobi. Glavna jela (nisam slikala) su sasvim korektne porcije nekih mesa/u-fazonu-gulaša, odlična. Za Estoniju ovo bi bila neka srednja restoranska cena iako se u pabovima može jesti za daleko manje pare, ali je ovo i dalje ispod neke ljute ekskluzive.