Ana-Marija u pohodu na beogradske restorane: Walter

Walter – Sarajevski ćevap zamišljen je kao kombinacija restorana i brze hrane. Smešten u centru beogradske Silikonske doline na trenutak će vas prevariti da se nalazite negde u Baščaršiji. Sam naziv će vam odmah reći da su vlasnici ovaj lokal zamislili kao omaž kultnom partizanskom filmu Valter brani Sarajevo. Iskrena da budem, mene je baš ta kombinacija i privukla da dođem.

Meni je mali, ali tako je možda i bolje. Prvi put odlazim u kafanu gde imaju sve što im piše. Akcenat je na roštilju, ali imaju i original sarajlijske kolače

U nastavku utisci, a šta Ana misli pročitajte ovde.

Krpice na kajmaku su komadići teletine spremljene na roštilju, naravno, “preliveni” kajmakom na kome se nije štedelo. Meso je bilo jako dobro spremljeno, sočno, sa močom.

Na ovalu su nam stigle brizle, ćevapi i sudžuk. Sudžuk ko sudžuk je bio sasvim ok, mada svi koje sam do sada jela su bili “domaći” pa ne bi ni mogla da kažem kakav je u odnosu na original.

Da se ispravim, klopa je stigla na pola ovala. Druga polovina bila je bukvalno krcata lukom Da me ne razumete pogrešno, nije luk nama smetao, na kraju je ispalo da je količina bila sasvim odgovarajuća, ali stvar je u tome da su porcije jela bile suviše male. Za očekivati je da se bar u ćevabdžinici najedete od jedne porcije.

Ako se malo raspitate po netu, videćete da je Walter čuven po svojim ćevapima koji se prave po tajnoj recepturi od čiste junetine. Meni, a i Ani, nisu bili ništa posebno.

Somun je bio sasvim druga priča – odličan! ‘Fala Bogu, bar na njemu nisu štedeli pa smo mogle da izguramo ceo obrok bez da nam zafali.

Brizle do sada nisam jela. Ne zam kako, s obzirom da obožavam sve iznutrice, mozgove i slične odvratne stvari, ali desilo se Za početak, da razbijem veoma česti mit da su brizle muda. Nisu. To je zapravo grudna žlezda (timus) teleta i odlična je ovako na roštilju. Po obliku je najsličnija pilećoj džigerici, svetlo roze boje i izuzetno meke teksture. Pravo da vam kažem, od sada kada u kafani vidim da ih imaju u ponudi ima njih da naručim. Po koji komad bio je živ iznutra, kao što se i vidi na slici. Ja lično nemam problem sa živom junetinom pa mi je bilo svejedno, ali ako ste od onih koji vole dobro pečeno meso možda biste to trebali i naglasiti konobaru.

Ponuda dezerata – prava bosanska: baklava, tufahija, urmašice… Nisam ljubitelj klasične baklave pa mi se ni ova nije svidela. Nekako mi je bila teška, sa previše oraha u filu. Ana nije imala primedbu a ja sam se poradovala mojoj urmašici.

Ali cvrc! I pre nego što sam je probala znala sam da neće valjati. Nije bilo ni kapi šerbeta na tanjiru. U principu, nije bila loša, samo mi je falilo još šerbeta.

Cene su srednje-niže. Porcija krpica, porcija brizli, somun, po pola porcije ćevapa i sudžuka, baklava, urmašica, flašica vina i pivo – 1900 dinara. 1000 dinara po osobi za obrok u restoranu koji nema pretenziju da bude ekskluzivan je sasvim ok. Ono što mi smeta, a što sam već i rekla, jesu količine. Sve ovo zajedno je dovoljno da se najedete, ali pojesti samo jedno glavno jelo sa menija neće odraditi posao.

Konačnu presudu mi je jako teško da dam. Lepo smo jele. Ali sećam se da smo iz Waltera izašle nezadovoljne, a mene je ubila griža savesti što sam uopšte i predložila da tu dođemo. Međutim, sada kad se setim, rekla bih da i nije tako loše i čak bi ga i preporučila.

Kupili su me sa brizlama :P

Walter

Walter
Stahinjića Bana 71
Beograd, Srbija
Tel: 011/2634-839, 064/0000-505

Disclaimer: Sve recenzije su stvar ličnog ukusa i mišljenja autora i ne prestavljaju apsolutnu istinu za svakoga. Ne mislimo da treba, niti da će se svi složiti sa onim što napišemo.