Ove godine na placu su jagode rodile k’o lude. Ogromne su, crvene iznutra, pravilnog oblika i slatke. Prosto gre’ota da ih stavite u kolač. Zato su otišle u salatu. Matičnjak izrastao u visinu pola metra. Miriše divno. Sedimo na travi i pijuckamo Milkicinu limunadu. Elmo se švrćka oko kamilice koja je nikla iz pukotina na betonu. Uživamo.
Iskrena da budem, nešto i ne volim slatko. Jeste da je blog prepun recepata za slatkiše, ali to je zapravo zato što ja jednostavno volim da ih spremam. U trenucima kada bi neko rekao da mu se jede nešto slatko, ja ću pre napraviti sendvič nego što ću pojesti parče torte.
Od svega što možete da uradite sa peršunom, najviše volim čimičuri. On jednostavno odlično ide uz sve, ultra su jeftini sastojci, a ukus bukvalno izuva. Ja ga pravim već neko vreme i došla sam do nekih mera koje se meni najviše sviđaju, ali najbolje je da sami eksperimentišete i dođete do svoje kombinacije.
Od svih sporednih stvari na svetu, fudbal je najvažnija.”
Papa Jovan Pavle II
Moja prva sećanja na fudbal vezana su za Kup evropskih šampiona 1991. i onaj čuveni gol zbog kojeg smo u to vreme svi iz razreda navijali za Zvezdu. Ljudi oko mene su imali razna interesovanja i hobije, ali oko jedne stvari su se svi slagali – a to je fudbal. Ok, možda ne svi 
Ali muškarci definitivno. Ja sam dok sam odrastala imala nedefinisana osećanja prema fudbalu. Ne mogu da kažem da sam ikada osećala potrebu da ga igram ili da pratim šta se dešava. Zapravo, ni dan danas ne kapiram šta je ofsajd, ali priznajem da me ponese opšta euforija svaki put kada negde igraju “naši”. Žene iz okoline oduvek su imale interesantne reakcije na ludilo koje bi u vreme bitnih dešavanja zahvatilo muškarce, pa tako baba i deda nekoliko sati nakon utakmice ne razgovaraju, a keva ćaleta gleda isto onako kako bi i on nju pogledao kada bi gledala neku bljuzgavu seriju na TV-u.