Iskrena da budem, nešto i ne volim slatko. Jeste da je blog prepun recepata za slatkiše, ali to je zapravo zato što ja jednostavno volim da ih spremam. U trenucima kada bi neko rekao da mu se jede nešto slatko, ja ću pre napraviti sendvič nego što ću pojesti parče torte.
Ovaj post dugo stoji u draftu. Zbog asocijacija koje možete dobiti kada gledate sliku 
Ali u životu nije sve lepo i to što nešto lepo ne izgleda, ne mora da znači da mu suština nije dobra. A ove pavlove su mnogo dobre. Možda čak i bolje od svog voćnog originala. Časna reč 
Postoje kolači koji su toliko jednostavni za pripremu da je to smešno, a opet su toliko atraktivni da ih mogu poslužiti svakome i u svakoj situaciji. Ovi minjončići, kockice, su za sada najveći hit koji sam do sada pripremala gostima u raznim varijantama. Ponekad, ako me ne mrzi, umočim ih potpuno u ganaš, a nekad samo pospem zlatnim prahom. Nekad, pre nego što namažem čokoladni krem, preko svake kore namažem sloj nekog crvenog džema, najlepše od višanja, pa kiselost višanja malo preseče čokoladu za one koji ne vole baš totalno čokoladne stvari
Ovo je još jedan od onih kolača koje često pravim, već godinama, ali eto, nikako da objavim. Bez brašna, ali ipak ozbiljan kolač po meri i najizbiljivijeg obožavaoca čokolade. Aromatizovan je likerom i ja koristim moj domaći liker od pomorandže, ali vi možete da stavite i neki drugi alkohol, na primer rum. Tokom pečenja u rerni kolač će lepo narasti, ali kada ga budete izvadili on će ubrzo splasnuti. To je ok i tako treba Po rubu kalupa će ostati izdignuta korica koja će biti hrskavija u odnosu na mekanu sredinu. Lepo je i da ga ispečete u dva manja kalupa pa da zajedno sa nekim bitnim jedete dok je još topao. Kašičicom, pravo iz kalupa. A onaj drugi sačuvate za kasnije