Ovo je Šljivko – zaboravljeni srpski kolačić koji sam kupila prošlog vikenda u Sirogojnu.
Šljivko se prvi put spominje u vreme vladavime Otomanske imperije na ovim prostorima. S obzirom da je izuzetno hranljiv i da se praktično nikada ne može pokvariti, Šljivko je u Srbiji imao status strateške hrane i za hajduke, ali i za zvaničnu armiju tokom Blakanskih ratova i I i II svetskog rata.
Fina teta u suvenirnici etno sela ispričala mi je ovu priču i dala recept koji se prenosio sa jedne na drugu generaciju.
Šljivko
Sveže šljive očišćene od koštica kuvajte jako dugo dok se ne ugusti. Zatim dodajte malo palente, tek toliko da je moguće oblikovati kolačić u oblik diska. Zatim kolačiće poređajte na listove svežeg kupusa i sušite na suncu. Suve ih uvijte u listove kupine i uvežite kanapom. Od listova kupine možete kasnije napraviti i čaj.
Zaboravila sam da slikam otpakovan kolačić. Možda ga nekada opet kupim pa apdejtujem ovaj post 
Uglavnom, ukusom podseća na suve šljive, samo je još koncentrovanije. Lepo je i stvarno ne znam zašto je zaboravljen i niko ga ne pravi.
