Jel se sećate vremena kada su bile moderne torte sa filom od pudinga, piškotama ili keksom, dekorisane cvetićima od žele bombona ili obojenim šlagom? Nikada ih nisam volela.
E, među svima njima, postojala je mamina torta sa urmama. Raskošnog fila od čokolade i putera, sa koricom od hrskavih oraha i sa urmama. Uvek minimalistički dekorisana, premazana samo filom i posuta čokoladnim mrvicama. Kao da je bila iz nekog drugog vremena.
Moj pradeda Ljubiša je bio kmet u Grockoj. Kmet je u Kraljevini Jugoslaviji bio ugledniji, često boljestojeći seljak koji je imao uticaja na odluke opštinske vlasti. Imao je on veliko imanje, ali sa dolaskom Partije i eksproprijacije ostao je bez dela zemlje. Poveće imanje na kome je bilo domaćinstvo, bunar, kuća u kojoj se rodio moj tata, potok gde su se igrala deca, presečeno je na pola po dužini, ne samo njemu, već svima u ulici i ponuđena je neka simbolična cifra kao kompenzacija. Pradeda nije mario za Partiju pa ih je oterao u majčinu i njih i pare, što je nama potomcima ostavilo nadu da nekad povratimo dedovinu.
Urnebes retko pravim kod kuće. Najčešće ga jedem sa pljeskavicama. Zapravo, kupus i urnebes su mi obavezni, a ostalo dodajem kako sam raspoložena.
Jedno jutro, u Talinu, nakon izlaska u grad, oko 5 sati, pozovemo mi neko društvo kod nas na po još jedno piće. Da probaju rakiju 
Bilo je nekoliko naših ljudi, estoci, par letonaca i jedan šveđanin. I aj da im dam i da nešto prezalogaje jer smo svi bili gladni. U frižideru ništa osim urnebesa. Nasečem hleb i namažem urnebes i kažem im da će sad da probaju srpske bruskete 
Nije im bilo dobro. Huktali su i kukali kako nismo normalni i govorili da je namaz super, samo da se malo oladi sa začinima. Ovi naši se naravno oduševili 
Najviše volim porodična okupljanja kada spremamo zimnicu. Najlepša sećanja imam na to doba godine. I kada sam bila mala i zapravo samo smetala velikima, i sada, kada sam velika i sama radim veliki deo posla… Naporno je, a opet, tako smo bezbrižni. Kao da ćemo zauvek ostati zamrznuti u tom jednom danu kasnog leta. I hoćemo. I ostali smo.