Pišem ovaj blog još malo pa sedam godina. Šta mi bi da počnem više ni ne mogu da se setim, ali znam da sebe bez bloga više ne mogu da zamislim. Blog mi je na prvom mestu doneo prijatelje za ceo život. I put u Italiju 
Rodio se i Mezze. Nije loše.
Često se priča o tome da li u Srbiji može da se živi od bloga. Kao neko ko piše blog koji spada u nišu koja je relativno zanimljiva oglašivačima, mogu samo da kažem da je ono što sam do sada videla i iskusila od mene napravilo pesimistu po tom pitanju.
Radeći za pokojni FoodBuzz (na engleskoj verziji bloga) imala sam prilike da propustim X prilika samo zbog adrese u Srbiji. Jbg. A onda krenem da razmišljam kako bi bilo baš super da se desi da i ovde blogeri mogu da zarade pišući svoj blog. I desilo se. Da me Dragan Varagić, koji me uopšte ne poznaje, pozove da budem deo Coca-Cola System akcije. Ou jea!
Biti bloger je strava!
Odmah me je puklo – Eton Mess! Iskukam ja da mi pozajmi haljinu za slikanje, brzo ću da je vratim i uredno je složim u ormar. Setim je se s vremena na vreme, ali naravno, kada jagode nisu u sezoni 
