Pre dve godine, Estonija je poslednji put imala pravu zimu. Snega je bilo mesecima, duvao je ledeni vetar, napolju je bilo -20°C i tada sam mislila da je previše hladno. Kupila sam svoje prvo ski odelo jer drugačije nisam bila u stanju da odem u radnju.
Uvek sam volela kuvano vino. Ali ne onoliko koliko sam ga zavolela kada sam došla u Estoniju. Ovde je zima duga i hladna i za lokalce je svraćanje na čašu kuvanog vina deo svakodnevice jer kuvano vino lepo greje. Glögi, kako ga ovde zovu, je isti kao i u Finskoj i neki poseban recept ne postoji. Najčšće se kuva bez recepta, odokativno.
U Talinu živimo u strava stanu u ulici Lai u starom gradu. Taj stari grad, deo UNESCO svetske baštine, meni je najlepše mesto na svetu. E, u tom stanu, u tom starom gradu su debeli zidovi i nemamo vrata. Na plafonu su originalne grede, verovatno iz 18. veka, šareni gipsani luster, a tamo gde je sada kupatilo, nekada je bio vinski podrum. Stan je hladan ali cozy. Bivša vlasnica, dizajner enterijera, uradila je fantastičan posao.
Nije me nešto bilo na netu ovoga leta. Jer ovo je leto bilo veoma lepo. Ko je bio na Baltiku u ovo doba godine ili doživeo bele noći zna o čemu pričam. Eto na primer, Estonci uzmu odmor, ali ne putuju van zemlje. Ostaju, jer kažu, suviše je lepo da bi se taj period proveo negde drugde. Temperatura obično ne prelazi 26°C. Bude kao kada se kod nas završava proleće. Toplo, ali ne previše, a Estonci kao da dobiju injekciju optimizma i šašavosti. Sedi tako grupica nas stranaca u 2 ujutru na obali, drugar svira gitaru, cirkamo, dolaze tri devojke. Rasprostiru peškire tu blizu nas, skidaju se skroz gole i uleću u vodu. Kikoću se i brčkaju kao Rusalke. Momci iz ekipe logično zaključuju koliko je zapravo strava živeti u Estoniji. Ovo inače nije neobična situacija za Estoniju jer ovde ljudi imaju drugačije viđenje golotinje. U svlačionicama goli, u saunama goli, gde god prilika goli. Estonsko leto.