Nekada nismo svesni koliko nešto volimo dok ga ne izgubimo.
Ah, taj Pariz! Želim dugo da ostanem. Da posmatram prolaznike iz bistroa na obali Sene. Da danima lutam hodnicima Luvra. Čekam satima u redu da se popnem na Ajfelovu kulu. Da u pekari kupim pravi pravcati baget… Pariz se ne obilazi ovako, u trku.
Ali tog 19. januara za mene tako nešto nije bilo moguće. Imala sam nekoliko sati između dva leta i rešila da ih iskoristim najbolje moguće!
Priča o ovom petlu počinje pre par godina, u vreme kada sam pripremala post o srednjevekovnoj trpezi Nemanjića. Među receptima do kojih sam došla bio je i jedan za petla pečenog u crnom vinu. Nikada ga nisam napravila jer nisam uspela da nađem petla. I tako sam ja i zaboravila koga sam sve pitala dal’ može da mi nabavi petla.…
Pain perdu, zaboravljeni hleb ili jednostavno francuski tost nije nista drugo nego francuska slatka verzija prženica. Francuzi vam ovo neće poslužiti za doručak, već kao dezert, posuto šećerom u prahu, sa malo džema. Priprema je krajnje jednostavna, kao i kod naših prženica, osim što se dodaje šećer i cimet. Recept koji sledi je varijacija na temu i izgledom više potseća…