Toni je jedan od onih drugara kod kojih volimo da idemo da jedemo. Moj muž će na primer ako želi da okupi društvo napraviti žurku sa gomilom alkohola i koktela, od hrane će najdalje otići dotle da kupi gotovi dip za čips, ali ne i Toni. Kod Tonija se ide na ručak ili večeru.
Volim domaće likere i često ih pravim. Od kada doseže moje sećanje, pamtim džinovsku teglu u špajzu, punu voća, ruma i šećera. Mamino piće. Kako je koje voće u sezoni, onda ga doda u teglu. Taj rum se osim što se obavezno pio kada su dolazile tetke i mamine drugarice, koristio i kao aroma za kolače. A oko nove godine…
Kada sam prvi put probala džem od luka nije mi se svideo. Istina, ima ih raznih i onaj koji meni nije bio po ukusu je bio redak, sa potpuno neodgovarajućom kombinacijom začina, ne baš sladak. Moj sledeći susret sa ovim džemom bio je potpuno drugačiji.
