Mama često ume da ubaci kisele krastavčiće u jela tipa lovačkih šnicli i to bude fantastično. Par puta je punila paprike iz turšije. Iščuđavali smo se, ali je bilo sjajno. E sad, ako ste nekim čudom uspeli da kao i mi u špajzu zaturite koju teglu kiselih paprika ovaj recept će vam u ovom trenutku dobro doći.
U zadnje vreme volim da spremam brze i jednostavne recepte. Delimično i zato što sam se malo ulenjila, ali najviše zbog raznih obaveza u koje sam trenutno upala… I kada vam se tako prijede nešto slatko, a hoćete da to bude ekstra brzo, najbolje rešenje je lisnato testo. Ovog puta sam se poigrala sa proverenom kombinacijom čokolade i višanja i mogu vam reći da je odlično za slatki doručak ili brzu večeru.
Ah, taj Pariz! Želim dugo da ostanem. Da posmatram prolaznike iz bistroa na obali Sene. Da danima lutam hodnicima Luvra. Čekam satima u redu da se popnem na Ajfelovu kulu. Da u pekari kupim pravi pravcati baget… Pariz se ne obilazi ovako, u trku.
Ali tog 19. januara za mene tako nešto nije bilo moguće. Imala sam nekoliko sati između dva leta i rešila da ih iskoristim najbolje moguće!
To veče smo mnogo lepo jeli. Ana je pravila humus i pita hleb sa za’atarom, a ja baba ganuš. Dipovi su novi party food kažu, ali da vam ja kažem poenta je u društvu. Baš je super kada imate prijatelje koji vole da jedu isto koliko i vi i kada možete totalno da se opustite, kidate hleb rukama i močite svi zajedno, iz iste činije. I sve je to super, obožavam orijentalnu kuhinju i mogu da živim na ovim namazima, ali eto, kada god odem kod Ane, ja se zapravo davim u domaćem. Jer Ana pravi jednu mnogo dobru ljutu salatu. A ljuto je ono što doživljaj humusa i baba ganuša zaokružuje 