Naša četiri žbuna ribizli smo obrali pre skoro mesec dana. Ali znate kako kad berete voće uvek ostane malo nezrelih plodova, kod ribizli u dnu žbuna, i oni uzru dosta kasnije. Kada sam i to pokupila bilo ih je toliko malo da nije bilo šanse da se napravi neki ljudski kolač od toga pa sam improvizovala. Iskombinovala sam ono što sam imala u kući i dobila desert koji mi se jako svideo. Volim slobodu koju imam kada nešto služim u čaši. Ne moram da brinem o tome da li će krem da se stegne, da li je sos dovoljno gust, da li je kora pukla… I što je leti najvažnije – gotovo je očas posla.
Desert sa ribizlama
Prvo umutite jednu slatku pavlaku i ostavite je da se ohladi u frižideru. Ko voli mnogo slatko može da doda šećer, ali s obzirom da imamo i sos od karamele mislim da nema potrebe. Zatim pripremite karamel sos po svom omiljenom receptu ili ako vas smara upotrebite kupovni. Piškote natopite malo jačom nes kafom, opet bez šećera. Ređajte red piškota, red slatke pavlake, preko stavite ribizle i prelijte karamelom, pa onda ponovite onoliko puta kolika vam je činija/čaša u kojoj služite desert.
A sad ono još nešto iz naslova…
Verovatno znate da mnogo volim da putujem. Deo putopisa ste mogli da pročitate u Mezze magazinu i tako otprilike to izgleda kada se na nekom mestu zadržim kraće. Probati i videti sve je gotovo nemoguće i često se desi, bar meni, da se kući vratim a da nisam stigla da probam mnoge stvari koje sam planirala. A kako je kada negde ostanete duže?
Spletom životnih okolnosti, uskoro odlazim da živim u Talin, glavni grad Estonije. Pre neki dan sam se vratila iz izvidnice i prenosim vam prve utiske.
Cela zemlja ima 1,5 miliona stanovnika od kojih su dobar deo Rusi. Talin je prelep grad i na listi je svetske baštine UNESKO-a. Mene je na momente potsećao malo na Prag, malo na neki alpski gradić, malo na neki primorski sredozemni… Mene je nešto puklo čim sam stigla i toliko sam se lepo osećala da mi se uopšte nije vraćalo nazad. Sada je tamo leto i kao što to biva na severu, noć ne pada. Malo je neobično ući u pab u 20h, izaći oko 02h, a napolju sija sunce i dalje. Prosečna temperatura za vreme mog boravka bila je oko 17-18°C i što je naluđe, Estonci su obučeni kao da je napolju 40°C. Onih dana, kada se desi da je 25°C umiru od vrućine. Ja sam se, kao prava buduća Estonka momentalno aklimatizovala i ponašala kao i oni (plus činjenica da sam od kuće ponela samo letnje haljinice) i zaradila stravičnu upalu krajnika, ali nema veze 
Ono što će biti zajebano, i čega se pomalo plašim jeste zima, kada temperatura pada i do -30°C, a Sunca nema i po šest meseci…
Estonci su mnogo čudan svet. Rezervisani, zatvoreni, ne izlaze… Kada sam našeg prijatelja Estonca pitala zašto stanovi nemaju zvono na vratima pitao me je: “A šta će ti zvono?”. Na stranu što su čudni, ali mnogo su lepi, onako, na skandinavski način, plave kose i očiju, i muški i ženski
I na kraju, ono što vas verovatno najviše zanima – utisci o hrani. Cene u supermarketima su u proseku kao u Srbiji. Mada, dosta toga je jeftinije. Ako želite da jedete u restoranu, s obzirom da oni masovno postoje zbog turista onda možete očekivati dosta jače cene, ali definitivno mnogo niže u odnosu na ostatak EU.
Kada stranac prvi put dodje u Talin, onda ga Estonci odvedu na piće za inicijaciju – Milimalika, u prevodu meduza. Mesto gde ovo treba probati je Vaali baar u starom gradu, jedan birćuz u kome sede samo lokalni alkosi. Piće je kombinacija sambuke, tekile i tabasko sosa i bukvalno ubija. Dobro je za početak večeri ;) Estonci inače jako mnogo piju, skoro kao mi Osim toga, mnogo se lože na cidere koji se mogu kupiti u svim mogućim i nemogućim ukusima.
Hrana im definitivno nije jača strana. Najbolji opis bi bio bezukusna jer začine gotovo i da ne koriste. Kada sam jedan estonski par pitala da mi preporuči neku dobru lokalnu kafanu gde odlaze Estonci odgovorili su mi, i ovo je citat: “Nisam siguran da dobro i estonska hrana idu zajedno u istoj rečenici. A uostalom, Estonci ne jedu van kuće”. ?! Mada, imali su da predlože kilu, nešto za čime su svi Estonci ludi – ražani hleb premazan puterom, sa kuvanim jajetom i nekom sitnom živom ribom. Naš prijatelj Estonac se ubio objašnjavajući da to nije živa riba već usoljena, ali ako mene pitate živa je skroz. Ja sam jela fensi verziju gde je hleb iseckan na kockice i jaje prepeličje. To je jedna od najgorih stvari koje sam probala u životu, a jela sam stvarno svašta. Nemam sliku, ali imam snimak
