Volim te Kilu!

Ljudi kažu da je kavijar ukus na koji se čovek postepeno navikava. Ti sigurno nisu probali kilu.

Ja i kilu smo se prvi put sreli u Hell Hunt-u. I to nije prošlo baš najbolje. Što se da videti na snimku na kraju prvog estonskog posta Međutim, prvo što sam uradila kada sam se ponovo našla u Talinu, bilo je da kupim kilu. Ne znam zašto, ali prosto mi je ruka sama posegnula za paketićem.

A onda se desila ljubav!

Kilu su zapravo papaline. Ali ne bilo kakve. U nešto malo začina, marinirane. Ili nešto u tom fazonu. Nismo uspeli da se dogovorimo. U svakom slučaju, to je kao da jedete živu ribu. Mene papaline asociraju na nešto drugo pa ću ih od sad pa na dalje oslovljavati kao kilu ili jednostavno ribice

Estonci ih najčešće jedu u sendviču. Na krišci njihovog ražanog hleba koji je namazan puterom, sa kuvanim jajima i mirođijom ili vlašcem. Poenta je u kombinaciji. Jednostavno štima. Samo ne na prvu loptu

Za mene u Estoniji, kilu je postao sinonim za doručak. Za kratko vreme, od nečega čime sam bila zgrožena, do nečega sto sam počela da volim. Ukusi nam se jednostavno menjaju.

Salata je fensi verzija sendviča, a koju sam jela u gore pomenutom pabu. Rekla bih da je izuzetno uspešna kombinacija dva popularna estonska recepta: kilu sendviča i pečenog raženog hleba. Inače, taj pečeni raženi hleb je njihov tradicionalni hleb isečen na štanglice veličine zalogaja začinjene belim lukom i istostirane u rerni. Ovo za rernu nisam sigurna. Samo pretpostavljam. Hleb se pojavio na stolu na jednoj žurci u vreme kada smo već svi bili suviše u elementu da bi se setila da pitam. Tog dana kada sam pravila ovu salatu nisam želela da palim rernu za tri parčeta hleba pa sam ih propržila što se ispostavilo kao dobar potez jer sam salatu prilično uspešno skinula.

Iako sam prilično sigurna da ovu salatu niko neće praviti, ‘ajde da malo pojasnimo sastojke. Estonski hleb je 100% raženi i zove se leib. Njegova priprema je poduhvat i radim na tome da je savladam Za sos sam koristila estonski hapukoor. Mi ga zovemo pavlaka, ali je prevod na ruski smetana, a smetana je pre mileram nego pavlaka i zaista mu je po ukusu bliža, pa eto. Na biber sa pečenim belim lukom sam trenutno navučena i guram ga svuda pa se i ovde našao, logično.

To je to. Ako se kojim spletom okolnosti nađete u situaciji da imate kilu ribice sad znate šta da radite sa njima
 

Salata sa kilu ribicama i raženim hlebom

za 2 osobe

3 kriške estonskog ražanog hleba
6 kuvanih prepeličjih jaja
jogurt
mileram
kilu ribice
sveža mirođija
crveni luk
puter
so
biber sa pečenim belim lukom

Prvo pomešajte nekoliko kašika milerama sa jogurtom. Dodajte tek toliko jogurta da sos može da se lepo preliva. U to umešajte i sitno seckanu mirođiju.

Hleb iseckajte na kockice pa ga propržite na tiganju bez masnoće. Dodajte veću kocku putera (iseckanu na manje kockice), mešajte dok se ne rastopi, a zatim sklonite sa vatre. Posolite i začinite sa dosta bibera sa belim lukom. Prebacite kockice hleba u činiju.

Dodajte kilu ribice iscepkane na tračice, crveni luk iseckan na tanke listiće i promešajte. Prebacite na dva tanjira, prelijte sa sosom od milerama, dodajte po 3 prepeličja jajeta isečena na polovine po dužini i pospite sa još mirođije. I na kraju, još malo pobiberite.

Napomena: Ja lično volim rovita jaja. Prepeličja kuvam tako što stavim da provri voda, onda ubacim jaja i pustim da kuva oko 4 minuta.
 
Šaljem Neveni za Ajme koliko nas je – Hleb.