Ovaj post dugo stoji u draftu. Zbog asocijacija koje možete dobiti kada gledate sliku 
Ali u životu nije sve lepo i to što nešto lepo ne izgleda, ne mora da znači da mu suština nije dobra. A ove pavlove su mnogo dobre. Možda čak i bolje od svog voćnog originala. Časna reč 
Postoje kolači koji su toliko jednostavni za pripremu da je to smešno, a opet su toliko atraktivni da ih mogu poslužiti svakome i u svakoj situaciji. Ovi minjončići, kockice, su za sada najveći hit koji sam do sada pripremala gostima u raznim varijantama. Ponekad, ako me ne mrzi, umočim ih potpuno u ganaš, a nekad samo pospem zlatnim prahom. Nekad, pre nego što namažem čokoladni krem, preko svake kore namažem sloj nekog crvenog džema, najlepše od višanja, pa kiselost višanja malo preseče čokoladu za one koji ne vole baš totalno čokoladne stvari
Ako ste iz Beograda, volite Mezze magazin i imate malo slobodnog vremena u nedelju, 15. septembra, svratite u Mikser House u neko doba od 12-22h i posetite peti po redu Mikser Design Food. Deo Mezze tima će biti tamo i promovisati našu Zimnicu sa tvistom. Biće i malo da se proba, a oni koji ne vole da se smaraju sa kuvanjem džemova, pekmeza i sličnih stvari, moći će da kupe tegličicu 
Kada pomislim na tortu, pomislim na Bounty. Nezaobilazna na svakom rođendanu u mojoj porodici već godinama, a i dalje svima omiljena. U naše živote je ušla tokom devedesetih, kada je mama dobila recept od komšinice. Mama ga je doterala kako je nama odgovaralo jer je komšinica bila operisana od kuvanja pa je torta ubijala koliko je bila slatka, ali ipak, i dalje toliko genijalna da smo morali da trimo recept Te devedesete su inače bile godine kada je kulinarska inventivnost naroda Balkana, mislim, doživela svoj vrhunac. Silom prilika nastali su Rafaelo, Baunti, domaći Euro Krem, domaće ovo, domaće ono… Ali od svega toga, Bounty torta je bila najuspešnija. Bar meni tako deluje. read more